Home / Autorski tekstovi / Četiri važne stvari za svakog apsolutnog foto-početnika
Photo Credit: Carolyn

Četiri važne stvari za svakog apsolutnog foto-početnika

Merenje svetla i eksponiranje loše osvetljenog kadra ili scene koju osvetljava malo svetla često navedu fotografa da napravi grešku. Ona se dešava ponajviše jer se fotograf zatekne u takvim uslovima potpuno nepripremljen. Većina u takvim situacijama reaguje instiktivno, podižući ISO vrednost, međutim to nije uvek najbolje rešenje. Zato, pre nego što krenete ka dugmetu ISO, razmislite o tehnikama koje ću vam ovde opisati.

Razumevanje svetla

Merenje ekspozicije na dnevnom svetlu danas je relativno lako. Gotovo da nema aparata čiji će senzor i softver napraviti pogrešnu kalkulaciju. Međutim, u lošim svetlosnim uslovima, stvari postaju drugačije. Imajte na umu da ukoliko želite da izbegnete neoštrinu koju uslovljava duga ekspozicija prilikom snimanja iz ruke, moraćete maksimalno otvoriti blendu kako biste omogućili da dovoljna količina svetla padne na senzor. Čak i tada moguća je podekspozicija (nedovoljna ekspozicija). Ako bacite pogled na histogram fotografije na kojoj je zabeležena scena sa malo svetla, primetićete potpuni nedostatak srednjih tonova. To ne treba da vas brine jer se scena sa malo svetla uglavnom sastoji iz tamnih i svetlih površina.

Photo Credit: Mecuro B Cotto

Photo Credit: Mecuro B Cotto

Photo Credit: Mitchell Kanashkevich

Photo Credit: Mitchell Kanashkevich

Neoštrina

Svaki objekta koji se kreće biće neoštar ako snimate dugom ekspozicijom (1/60sec; 1/30sec; 1/15sec i niže…).  Ako snimate iz ruke, vrlo je verovatno da će vam čitav snimak biti neoštar. Ako se oslanjate na automatiku koju nude današnji foto-aparati, od onih potpuno amaterskih do profesionalnih, onda duga ekspozicija može da vas iznenadi ukoliko je blenda na visokim vrednostima (8, 11, 16, 22). Ako sa jakog dnevnog svetla uđete u enterijer, vaše oko će se skoro trenutno prilagoditi novim svetlosnim uslovima, ali foto-aparat će to uraditi tek ako mu vi pomognete, a to često zaboravimo, već nastavimo da snimamo sa elementima podešenim za jako svetlo. Tada ili dobijemo skoro potpuno tamnu sliku ili ekspozicija bude jako duga i slika bude potpuno neoštra. Međutim, neoštrina ne mora uvek da bude greška. Ponekad je ona i element estetike, ali ipak, vrlo, vrlo retko će se slučajna greška pretvoriti u umetnost.

Photo Credit: Cate

Photo Credit: Cate

Photo Credit: Anthony Samaniego

Photo Credit: Anthony Samaniego

 Izaberite pravi način uoštravanja

Dobro uoštriti i na pravom mestu, nikad nije bio lak zadatak. Danas vam autofokus nudi uoštravanje u 9 ili čak 17 tačaka i dok se na dobrom svetlu sa tolikom ponudom sasvim lepo snalazite, u lošim svetlosnim uslovima autofokus ume da otkaže. Tada se jedino možete pouzdati u vlastiti vid i pokušati da uoštrite ručno, na način kako se to radilo u analogno doba. Sa objektivima i aparatima koji takav sistem (Manuleno) uoštravanja dopuštaju, čitav proces nije ni malo lak jer treba biti vrlo nežan i precizan. Pokušaji i greške su neizbežni. Što više vežbate, manje ćete grešiti.

Photo Credit: Lukas Vasilikos

Photo Credit: Lukas Vasilikos

Photo Credit: Mexico Rosel

Photo Credit: Mexico Rosel

Upoznajte vaš foto-aparat i objektive

Najvažnije je dobro upoznati opremu koju imate, znati joj sve prednosti i mane. Probajte sve ISO vrednosti, analizirajte fotografiju i otkrijte do kojih ISO vrednosti dobijate korektnu fotografiju. Bez obzira što vam aparat dopušta više vrednosti, ići iznad određene granice nema smisla.

Snimanje zum objektivom nikad nije bilo pravo rešenje kada snimate scene sa malo svetla. Umesto zuma, stavite na aparat normalni objektiv, ili ( ekvivalnet 50mm ili 35mm) i priđite bliže. Ova dva objektiva obično imaju veću svetlosnu snagu od zuma, plus vam omogućavaju sigurniji snimak kod duže ekspozicije (manje su šanse da vam fotografija bude neoštra kad snimate iz ruke).

Izbor pravog objektiva u pravom trenutku rešava mnoge probleme.