Home / Autorski tekstovi / 10 stvari koje ulični fotografi treba da izbegavaju
Detroit, 2010. Foto: Andy KOCHANOWSKI

10 stvari koje ulični fotografi treba da izbegavaju

“Passing by” Foto: Krešimir KOPČIĆ

“Passing by” Foto: Krešimir KOPČIĆ

Osobe voljne da prenesu znanje radije koriste aditivan metod, a daleko ređe substraktivni. Ako vam jezik klasične kolor fotografije nije blizak, pojednostaviću. Daleko češće ćete čuti šta ne treba raditi, a vrlo retko konkretno uputstvo tipa, postavi ovo pa onda pritisni onde…

Ovaj tekst sledi aditivni princip – nemojte raditi ili se bar potrudite da izbegnete opisane situacije. Baziran je na ličnom iskustvu i ako sledite uputstva moguće je da će fotografije koje snimate na ulici postati nešto bolje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. Ne snimajte samo iz stojećeg položaja

Četiri generacije na kalemegdanskoj klupi – majka, baba, ćerka i unuka Foto: Branibor DEBELJKOVIĆ

Prvi savet koji sam dobio od oca kada sam prvi put uzeo foto-aparat u ruke glasio je: – Ne snimaj samo iz stojećeg položaja. Čučni!

Mnogo godina kasnije, kada sam se ozbiljnije počeo baviti svetlom, shvatio sam da donji rakurs nudi interesantniji i dinamičniji ugao. Ovo je posebno važno ako snimate decu ili ljude koji sede. Svakako želite da ljudi koje snimate budu bar u visini oka. Perspektiva u kojoj su ljudi ispod vas čini ih malim, nespretnim, uniženim. Ako do sada niste probali donji rakurs – pokušajte. Stariji će me verovatno pole svakog snimka proklinja

ti, ali oni kojima to ne bude bilo teško, otkriće potpuno novi svet.

Naravno, ni jedan savet ne treba slediti slepo. Sve zavisi od trenutka i situacije. Ako tokom snimanja na ulici želite u kadru više oštrih lica, nemojte se previše spuštati jer ćete onda dobiti neprirodan ugao. Opet, eksperimet nije na odmet… ali o tome kasnije.

 

 

 

2. Ne snimajte ulične izvođače i beskućnike

Foto: Denis Dunaj

Ulični zabavljači, beskućnici i pijačni prodavci su laka meta. Verujem da su svi početnici često imali u svom kadru upravo pomenute osobe. Logično se nameće pitanje, ako snimam uličnu fotografiju, a ulični zabavljači i beskućnici su stalno na ulici, zašto bih njih izbegavao?

Razlog je što pomenuti ljudi u kadru retko čine sadržaj neodoljive i originalne fotografije. Doduše, to nisu jedini razlozi, ali preporučujem da lake stvari prepustite početnicima ili onima koji ne umeju bolje od toga.

Ulični zabavljači su svakodnevna meta fotografa i teško da ćete snimiti nešto novo. Beskućnici su već drugačija tema. Možete postići odlične rezultate ako im pridjete studiozno, posle dugih priprema i ulaska u njihov svet. Ako pripreme uradite na ovaj način velika je šansa da ćete fotografijama približiti i osvetliti uslove pod kojima preživljavaju, a takav pristup već izlazi iz okvira i ograničenja street žanra.

Studiozan rad, posle dobre pripreme, može baciti potpuno drugačije svetlo i na ulične zabavljače. Međitim, ako spadate u one koji imaju malo vremena i strpljenja, ako se broj okidanja na vašem aparatu meri desetinama u minutu, ovaj pristup nije za vas. Možda je i to razlog zbog kojeg pomenute teme do sada imaju vrlo malo uspešnih predstavljanja.
Pravilo koje treba slediti glasi: Niko ne želi da vidi običnu fotografiju zanimljivih ljudi. Postignite zanimljivu fotografiju običnih ljudi.

3. Nemojte više vremena provoditi u priči o opremi već u fotografisanju

“Through The Light” Foto: Max JUHASZ

“Through The Light” Foto: Max JUHASZ

Svi fotografi vole da govore o opremi. U tome nema ničeg lošeg. Opasno postaje onog trenutka kada počnete više vremena provoditi u priči o opremi i u njenom testiranju nego u fotografisanju.

Ako u torbi imate tri objektiva, recimo 28, 35 i 50mm, a niste sigurni koji je najbolji za ono što želite snimati (da, znam danas gotovo svi imaju zum 18-55 ili 24-70, ali o toj mogućnosti izbora koja više šteti nego što koristi pisaću odeljku 7),  – preporučujem: Stavite na aparat objektiv, recimo 50mm, a sve druge ostavite kod kuće. Mislite da grešim? Moguće da ste u pravu, ali, onda budite sigurni da Leica, čak i da se nadje u vašim rukama, nikada neće od vas stvoriti boljeg fotografa.

Prilagodite se ograničenjima i naučite da koristite to što imate. Pridjite što bliže ili se udaljite dva tri koraka da bi fiksnim objektivom pokrili veći ili manji vidni ugao. Na svim fotografijama imaćete istu perspektivu, isti vidni ugao, istu vizuru dubine. Ako korisite zum, to neće biti slučaj.

Umesto zuma koristite noge.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

4. Ne pitajte druge šta misle o vašim fotografijama

Detroit, 2010. Foto: Andy KOCHANOWSKI

Detroit, 2010. Foto: Andy KOCHANOWSKI

Čuti konstruktivnu kritiku i izboriti se sa njom nije ni malo lako. Na ovogodišnjoj Republičkoj izložbi fotografija u Čačku, dvoje mladih fotografa me je pitalo šta mislim o njihovim radovima. Budući da ono što su čulu očigledno nije odgovaralo njihovim očekivanjima počela je duga eksplikacija zašto nisam u pravu, jer, to su ipak mala remek dela koja niko ne razume.

Pitanje je, u stvari, trebalo da glasi: Šta vam se dopada na mojoj fotografiji?

Retko sam čuo pitanje: Šta vam se ne dopada na mojoj fotografiji? Njega obično postavljaju oni kojima je stalo da napreduju. Onaj ko spada u ovu drugu grupu, neka tri puta da razmisli prilikom izbora osobe kojoj će postaviti pitanje. Nije svejedno od koga savet dolazi.

Kada napravite odličnu fotografiju, onda tačno znate zbog čega je ona dobra. Prvo, motiv koji ste snimali je dobar, jedinstven, retko vidjen. Svetlo je kakvo se samo poželeti može, ugao snimanja i pozadina su baš kakvi treba, a pored svega pogodili ste odlučujući trenutak. Jednom rečju – savršeno.

Zaljubljeni ljudi teško uočav

aju mane svog partnera, baš kao što fotografi ne vide mane na svojim savršenim fotografijama. Šipka koja raste iz glave, krivi horizont, natrpana pozadina koja odvlači pažnju…. Da, znam da zvuči kao cepidlačenje ali verujte, sitnice su te koje prave razliku izmedju prosečnog i izvanrednog.

Ljudi teško primećuju nesavršenosti na sebi. Oni koji su lepi, pametni, dobri, duhoviti, rafinirani… i sve to su sami primetili, neće pitati druge šta im se ne dopada na njima i kako to da poprave. Tako stoje stvari i sa savršenim fotografijama.

 

5. Ne gubite vreme uoštravajući

"Jednom... davno... Prag" Foto: Zoran ĐORĐEVIĆ

“Jednom… davno… Prag” Foto: Zoran ĐORĐEVIĆ

Život se brzo odvija pred našim očima i često ručno uoštravanje, pa ni ono automatsko nije dovoljno brzo da bi se zabeležio pravi trenutak.

Nema sumnje da bi mala dubinska oštrina doprinela ukupnom utisku, ali setite se koliko puta ste propustili pravi trenutak dok ste uoštravali ili čekali da autofokus odradi svoje.

Rešenje odavno postoji. Da li ste posmatrali fotografije autora Agencije Magnum? Ako sada zanemarimo portrete, osim sadržaja, da li ste pažljivije proučavali dubinsku oštrinu na njihovim fotografijama? Pogledajte još jednom pažljivo. Čini se da je u skoro svim situacijama dubinska oštrina maksimalna.

Koristite zonsko uoštravanje, a ako vam ta tehnika nije poznata, onda još jednostavnije – postavite udaljenost na recimo 3 metra, blendu na 11 ili 16. Sa tim postavkama na objektivu od, recimo, 35mm, oštrina će se prostirati od oko 2 metra do beskonačnog. Uz visoko osetljivi film ekspozicija će čak i tokom oblačnog dana biti oko 1/125 ili kraća, dok digitalna generacija ima daleko veći izbor ISO 1600 ili 3200 i daleko kraću ekspoziciju.

U jednoj rečenici, isključite autofokus i snimajte. Sve što vam bude u vidnom polju biće oštro.

 

6. Strpljenje i vreme i od dudovog lista stvore najfiniju svilu

Foto: Krešimir KOPČIĆ

Foto: Krešimir KOPČIĆ

Strpljenje nije jača strana uličnih fotografa. Neka postane! Što pre.

Ako vidite interesantnu pozadinu još uz to dobro osvetljenu, pretvorite se u pecaroša koji strpljivo čeka da upeca veliku ribu. Čekajte da čovek udje u kadar i kada bude na pravom mestu, onda snimajte. Ne, još nije gotovo. Sigurno u glavi imate kako bi ta fotografija izgledala sa pravom osobom u kadru. Sada, kada ste se osigurali snimljenom fotografijom možete probati da budete još bolji. Razmislite o mogućnosti da ostanete na istoj poziciji. Možda će malo kasnije ili mnogo kasnije naići prava osoba.

Fotografiju čini svetlo. Dobro svetlo, običnu fotografiju, običan kadar, pretvara u magiju. Ponekad je potrebno čekati satima, a dešava se i da ne “upecate” pravu sliku. Onda u isto vreme dodjite sutra na isto mesto. I čekajte. Možda ćete imati više sreće.

Strpljivi ljudi uvek budu nagradjeni.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

7. Ne menjajte objektive svaki čas

“On the Ferryboat” Foto: Max JUHASZ

“On the Ferryboat” Foto: Max JUHASZ

Pravilo glasi: Sa manjim se postiže više.

Više opcija ume da frustrira prilikom donošenja odluke. To smeta ako se pokušavate skoncentrisati na bitno.

Nije loše eksperimentisati, pokušavati da se izdvojite od drugih nekim novim stilom, drugačijom vizurom, idejom, projektom….

Za gotovo 40 godina bavljenja fotografijom, koristio sam tri analogna tela i dva objektiva (24mm i 35mm). Vrlo brzo sam shvatio da me je eksperiment uvek neprijatno iznenadio baš kada sam pred sobom imao sliku koja me je mogla “proslaviti”. Zato sam eksperimentisanje prepustio drugima, a sebi postavio cilj – fokusirati se na opremu koju poznajem i vizure 24 i 35 koje su mi se vremenom usadile u pogled tako da ivice kadra mogu proceniti i bez gledanja kroz tražilo.

Direktori fotografije na filmu imaju dva asistenta. Zadatak prvog asistenta je da brine o pozadini i ivicama kadra – da li mikrofon ili drugo neželjeno ulaze u kadar. Direktor fotografije brine samo o svetlu i onome što se u kadru dešava. Budući da filmske produkcije sve više štede, mesta asistenta su uglavnom ukinuta pa direktori fotografije sve više dolaze u našu, fotografsku, situaciju. Brinu o svemu. Ako koristite širokougaone objektive biće potrebno da udvojite vaš par očiju i dobro brinete o svemu što se dešava u pozadini, jer maksimalna dubinska oštrina često ume da se neprijatno našali sa nama.

Nebrojeno puta sam gledajući dešavanje ispred sebe pomislio: Bilo bi bolje da sada na aparatu imam onaj drugi objektiv. Što pre sam prestajao da mislim o tome, bilo je bolje po mene.

Drugo telo u torbi nosio sam samo na dugim putovanjima koja su podrazumevala pustinju, veliku hladnoću, vlagu, dugotrajnu kišu, rudnik i slična mesta sa velikom prašinom ili ekstremnim uslovima koja realno mogu prouzrokovati kvar aparata.

Previše objektiva i tela sužava kreativnost.

Eksperimentišite ali samo do trenutka u kome ćete shvatiti koja kombinacija opreme vam odgovara.

Možda će vam značiti ovaj podatak. Mnogi slavni fotografi čitavog života su koristili uglavnom jedan objektiv: Henri Cartier Bresson – 50mm, Bruce Gilden – 28mm, Josef Koudelka + David Alan Harvey + Alex Webb – 35mm.

 

8. Ne slikajte ako ne znate šta slikate

"Headcase by stokethegnar" Foto: Dana BERSUHN

“Headcase by stokethegnar” Foto: Dana BERSUHN

Kad god podignete aparat u nameri da nešto snimite, mora postojati razlog zbog koga želite da fotografišete. To može biti zadovoljstvo, potreba da se zabeleži trenutak humanosti, rad na projektu ili je jednostavno u pitanju trenutak koji vas je poneo.

Ulična fotografija se često pogrešno tumači kao izlazak na ulicu sa foto-aparatom i snimanje svega što ugledate. Činjenica je da mnogi aktivno doprinose takvom mišljenju. Čak i kada izadjete na ulicu šetajući bez nekog cilja, motiv, način fotografisanja i cilj koji se želi postići moraju biti utvrdjeni mnogo pre nego što napustite sobu.

Ako se još uvek borite da postignete vlastiti stil, autorski rukopis, preporuka je da snimite neki projekat. Za sebe. Usredsredite se na neku temu koja vas zanima. Snimajte ljude koji razmenjuju sličice, ulične prodavce ili komšije. Šta god vas privuče.

 

 

 

 

9. Nemojte biti spori

"Jednom... davno... Rim" Foto: Zoran ĐORĐEVIĆ

“Jednom… davno… Rim” Foto: Zoran ĐORĐEVIĆ

Na jednom Youtube snimku čuo sam interesantnu rečenicu: Kada snimate na ulici morate biti brzi i jaki poput boksera.

Mnogi od nas nisu atlete, ali kondicija i brzina jesu važni.

Ako sporo donosite odluke, verovatno ćete propustiti odlučujući trenutak.

Kada ste na ulici bićete u prednosti ako izdaleka ugledate mogući motiv, fokusirate se na njega dok mu prilazite, u glavi napravite kadar, predvidite trenutak i ugao i kada sve to pred vama bude najpribližnije zamišljenom, brzo podignete aparat, snimite i nastavite dalje.

Često vidim fotografe koji ugledaju šansu tek kada je na korak od njih, podignu aparat, obilaze okolo birajući najbolji ugao, pokušavaju da kadriraju…. Zooooom-In…. Zoooom-Out, a onda im osoba ili okrene ledja ili se nasmeje i počne da pozira.

Morate biti brzi. Aparat koji koristite morate odlično poznavati tako da bilo kakvo podešavanje možete uraditi u trenutku.

Fotografija nastaje u glavi pre nego u aparatu. Naviknite se na vidni ugao vašeg objektiva i procenite ivice kadra pre nego pogledate kroz tražilo.

 

 

 

 

 

 

10. Ne kačite slike na Facebook svaki dan

Foto: Krunoslav NEVISTIC

Foto: Krunoslav NEVISTIC

Manje je više. Kvalitet iznad kvantiteta.

Danas smo stalno priključeni na Internet. Mnogi od nas ne žele da im protekne ni jedan dan bez nove fotografije. Facebook, Flickr, Twitter, Google+, 500px…

Razlika izmedju dobrih fotografa i onih drugih, izmedju ostalog je u tome što dobri fotografi nikada neće pokazati rad koji je ispod njihovog kriterijuma – nivoa. A da ih imaju, imaju ih, i to mnogo. Ono što iz njihovog ponašanja možemo naučiti je:  Pokazujete samo delić onog što ste snimili. Samo najbolje.

Pravilo kvaliteta obično glasi: “jednom nedeljno”.

Neka fotografija odstoji bar sedam dana pre nego je ponovo pogledate i uverite se da je zaista takva da vas može predstavljati. Moje pravilo je da nekoliko meseci ne vidim gotovu, obradjenu, završenu, spremnu za izlaganje fotografiju. Ako posle najmanje tri meseca i dalje o njoj mislim isto kao kada sam je pravio, na dobrom je putu da jednom bude izložena i javno predstavljena.